Uhvatila sam najbolju drugaricu kako zadovoljava mog dečka – a to nije ono NAJGORE…
Ja i Milena smo bile drugarice od detinjstva. Sve do srednje škole nismo se odvajale, a kada je došao red na fakultet, otišle smo zajedno u Beograd, samo sam ja izabrala društvene nauke, a njoj je uvek više išla matematika. Postojala je uvek između nas zdrava konkurencija (tako sam ja mislila), ali nisam znala da me toliko potajno mrzi. Bar ne do tog dana…
Kada sam stupila u vezu sa Mašanom, niko nije bio srećniji od mene. On je bio 5 godina stariji, živeo je sam, već je imao solidan posao i izgledao je, bar meni, lepše i zrelije od mojih vršnjaka (imala sam tada 23 godine). Ne znam šta je bilo bolje – lude noći seksa, ispijanje piva u prirodi, ili prijatne večere u skupim restoranima. Mislila sam da sam našla srodnu dušu.
Pred užasan kraj naše veze, osećala sam da nešto nije u redu. On je delovao distancirano i zamišljeno. Nisam htela da paranoišem, ali sam ipak odlučila da ga jedno veče pratim, kada sam mu rekla da idem u posetu majci u Šumadiju.
Stajala sam u blizini ulaza u njegovu zgradu i negde oko 22 časa, videla sam nju, Milenu, kako zvoni na njegov interfon. Pošla sam za njom.
Na OVOM LINKU pročitajte Sandrinu ispovest.
Vrata njegovog stana bila su otključana. Verovatno su u brzini zaboravili da zaključaju, a i mislili su da sam na putu.
Ušla sam tiho u sobu i ugledala prizor koji mi je promenio život – Milena je klečala, obučena, dok je Mašan sedeo go na krevetu, zabačene glave. Njena se klimala gore – dole.
– Šta to radite? – postavila sam to glupo, smešno pitanje. Ona se okrenula, obrisala usta od pljuvačke i nasmejala se.
– Pa, vidiš valjda? – uzvratila je bezobrazno. On je samo ćutao, u šoku.
Nisam htela da histerišem, nije to moj stil, samo sam izašla napolje. On mi se više nije javljao. Od nje sam dobila jednu kratku poruku: “Misliš da si bolja od mene? On ne misli. Kao ni ona dvojica pre njega.”
Prošlo je 3 godine od tada. Nisam u međuvremenu tražila dečka. Sa ljudima komuniciram samo poslovno, ili preko interneta.
